• Registracija

    Registracija

Nazad
16avg

Reprezentacija i košarkaška javnost: ko je koga zadužio?

Početak kvalifikacija za EP 2013 godine u Sloveniji je pravi trenutak da se malo vratimo nazad u vremetm naših najvećih reprezentativnih uspeha i podsetimo nekih lepih trenutaka. Iz moje perspektive, košarku sam zavoleo za vreme sankcija tako da se moja prva prava sećanja na reprezentaciju vezuju za 1995. godinu kada smo od Fibe dobili poziv da učestvujemo na dodatnim kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Grčkoj. Usledio je zlatni period od 1995. do 2002. godine pa potom i sušni od 2003. do 2009. 

Ovom prilikom nemam nameru da se bavim pitanjima kako i zašto su rezultati takvi kakvi jesu kao i o perspektivi naše reprezentacije. Na njenom čelu je čovek koji to bolje zna od svih nas. Pošto u subotu sledi premijera kvalifikacija pred domaćim navijačima protiv Crne Gore, u narednim redovima čitaćete o 10 razloga zašto smatram da je reprezentacija zadužila nas a ne mi nju. Iliti još bolje, o 10 najlepših uspomena (hronološki poređanih) zbog kojih smatram da je odlazak na utakmicu u subotu moja obaveza pa makar igrali i u crvenom dresu.

Danilovic-Sabonis
DjordjevicHr
TeoEsp2
1. Zakucavanje Danilovića preko Sabonisa – Naše prvo pojavljivanje na velikom takmičenju posle ukidanja sankcija i poster koji je krasio bar 95 procenata soba svih koji su trenirali košarku u to vreme. Zakucavanje u finalu preko jednog od najboljih evropskih igrača svih vremena sa njegovih 2.21 neki su pokušali da opravdaju time da je Sabonis bio u problemima sa ličnim greškama te da zbog toga nije išao na rampu. U tom trenutku, na par minuta do kraja prvog poluvremena imao je dve lične greške. Mogao je da ih ima i četiri ili da ih uopšte nema, to ne menja činjenicu da on tu ništa nije mogao da uradi osim da ulepša poster. Hvala mu na tome.

2. Đorđević 41 - Još jedan utisak sa iste utakmice, verovatno i partija karijere Saše Đorđevića u reprezentaciji. Bolje vreme nije mogao da izabere. Utakmica u kojoj nije bilo šanse da se neka ekipa ozbiljnije odvoji. Svaka mini serija bila bi prekinuta trojkom ili košem uz faul protivnika. I u takvoj utakmici u kojoj bez odličnog šuta nismo imali šta da tražimo, Saša Đorđević šutira trojke 9 od 12 (i te što je promašio tu su lopte uglavnom izlazile iz obruča) i postiže ukupno 41 poen. Bez trunke odmora, „sipao“ je nemilosrdno u kontinuitetu što je bilo presudno za samopouzdanje ekipe i konačni trijumf. Sale je već u tom trenutku potvrdio svoje mesto među legendama naše košarke. Da su sudije u toku utakmice loptu zamenili sa komadom bele tehnike, Đorđevićev učinak bi verovatno ostao isti.

3. Trojka Đorđevića protiv Hrvatske – Na evropsko prvenstvo 1997. godine otišli smo da odbranimo zlato iz Atine. Hrvatska je na prvenstvo stigla znatno slabija nego dve godine ranije pa se očekivala sigurna pobeda jugoslovenske reprezentacije. Ipak, do nje se došlo znatno težim putem. Iako smo imali pobedu u rukama, nesigurnom igrom u finišu smo ispustili prednost da bi potom Saša Obradović faulirao Slavena Rimca pri šutu za tri poena. Posle pogođena sva tri slobodna bacanja Hrvatska je imala plus jedan na nekoliko sekundi do kraja. Bez tajmauta Đorđević prima loptu ispod našeg koša. Na prenosu se jako dobro čuo nečiji vrisak kad Sale krenuo da vodi loptu. Postoje dve mogućnosti: ili je to bio naš navijač(ica) koji je shvatio ko završava poslednji napad i šta to znači ili je to bio hrvatski navijač(ica) koje je takođe shvatio istu stvar. Sale Đorđević odrađuje reprizu Istanbula kao da je na treningu a reprezentacija u nastavku šampionata dolazi do novog zlata.

4. Rampa Rebrače protiv Rusije – Na svetski šampionat 1998. godine u Grčkoj otišli smo kao jedan od glavnih favorita za zlatnu medalju pošto su SAD zbog lokauta u NBA poslale igrače koji nisu igrali u istoj (od nama poznatijih imena tu su bili Trejdžan Lengdon i Bred Miler). Kada se setim finala sa Rusijom (koja je prethodno u polufinalu izbacila SAD) prvo što mi pada na pamet je Rebarcetova blokada u odsudnom trenutku. Naime, na pola minuta do kraja kod plus jedan za našu reprezentaciju Panov je sa desne strane prošao ispod koša, „navukao“ na sebe Tomaševića i Rebraču i poslao idealnu loptu za Mihajlova. Ruskom centru je ostalo „samo“ da efektno zakuca loptu. Na njegovu nesreću Rebrača je uspeo čistom blokadom iz vrlo teške pozicije da spreči zakucavanje. Jedna od retkih utakmica za koju se sećam da je odlučena bananom (na pamet mi još pada rampa Vrankovića za evropsku titulu PAO-a 1996. godine). U nastavku je njegov koš posle skoka u napadu pored opet nemoćnog Mihajlova i definitivno potvrdio pobedu. U tom trenutku je verovatno bio najbolji centar na svetu izvan NBA.

5. Evropsko prvestvno u Turskoj 2001. godine – Ukratko, uživanje od prve do poslednje utakmice. Ekipa pod vođstvom Svetislava Pešića sigurno nije bila naša najjača ekipa ikad ali je u toj konkurenciji bila dominatna. Davali smo u proseku 91 poen a primali 68. Stojaković je postizao prosečno 23 poena za 27 minuta u igri. U polufinalu smo u drugom poluvremenu počistili Špance. U finalu smo u stilu igrali egal sa Turskom tri četvrtine ali se sve vreme osećalo da imamo kontrolu meča u svojim rukama. Poslednju četvrtinu smo odigrali furiozno, Vlado Šćepanović je pokrenuo seriju i odveo meč u mirnu završnicu. Za mene kao navijača to je bila rutinska titula sa najmanje iskidanih živaca ikad.

6. Predavanja Dejana Bodiroge – Godinama su mi driblinzi Bodiroge bili misterija. Iz ugla posmatrača uvek su mi delovali nekako usporeno a opet, njegovi čuvari su redovno odlazili po piće za ekipu. Savršena tehnika, rad nogu, promene...Bez dalje filozofiranja, pogledajte klip (prethodno čekirajte mute) i posebno obratite pažnju na duele sa tada mlađanim Karmelom Entonijem na prijateljskom meču protiv SAD u Areni 2004. godine.

7. Gurovićeve trojke protiv SAD – U redu, napisao sam SAD umesto „Dream team“ čisto da bih izbegao komentare na temu koji su bili lažni a koji pravi „timovi snova“. Dakle, četvrtfinale svetskog prvenstva 2002. godine, na šest minuta do kraja SAD su imale plus 10 i dva slobodna bacanja. „Odličan izvođač slobodnih bacanja“ (kako ga je nazivao/baksuzirao Šarenac) je bio Džermejn O’Nil i srećom po nas oba puta je bio neprecizan. U sledeća dva napada Gurović nas sa trojkama vraća u igru. Međutim, ona poslednja na manje od minut do kraja je bila iz kategorije „bezobraznih“. U stilu NBA zvezde, samo je otišao par koraka unazad iza linije za tri sa desne strane, samouvereno zatražio loptu od Jarića i šutnuo preko ruke. Do tog trenutka sam razmišljao u pravcu „samo da naši izdrže“. Taj koš me je definitivno osvestio da dobijamo SAD.

8. Bodiroga vs. Argentina – Finale svetskog prvenstva u Indijanapolisu 2002. godine. Dva i po minuta do kraja, Argentina vodi 74:66. Da li je moguće da, pošto smo izbacili „Dream team“ u četvrtfinalu, na kraju ipak ne uzimamo zlato? Loptu (pre)uzima Bodiroga. Težak skok šut i smanjujemo na minus šest. Potom i tri poena preko ruke sa američke trojke. Napad posle toga šut u padu i koš o tablu za minus jedan. Na drugoj strani Oberto pogađa samo jedno bacanje. Bodiroga posle toga pogađa oba za nerešeno. Gurović potom Skoli izbija loptu koja se kotrlja ka Noćioniju. Bodiroga se pojavljuje niotkuda, baca na parket, prvi stiže do lopte i dodaje je Divcu. Ostatak priče znate. E ta dva i po minuta su udžbenički primer za termin „uzeti stvar u svoje ruke“.

9. Teodosić protiv Slovenije - Na EP 2009 godine otišli smo bez prevelikih očekivanja. Međutim, već posle prve utakmice i neočekivane pobede protiv Španije apetiti su naglo porasli. Uz uspone i padove u igri dospeli smo do polufinala sa Slovenijom. Celu utakmicu smo jurili Sloveniju da bi je početkom poslednje četvrtine konačno prestigli sa dve Teove trojke. Utakmica za srčani napad svoju kulminaciju dostiže u finišu regularnog dela. U periodu od tri i po minuta do kraja regularnog dela pa do kraja utakmice Teodosić je postigao 18 poena uključujući i trojku za produžetak. To je bila jedna od onih utakmica posle koje se gubi epitet „talentovani“ i prelazi na viši nivo, kao u video igri. Teodosić se još uvek nije upisao na „high score-u“ (ili „hall of fame-u“ ako vam je tako draže) ali smo posle dosta godina dobili još jednog kandidata za isti.

10. Teodosićeva trojka protiv Španije – Četvrtfinale svetskog prvenstva 2010 protiv Španije. Naši košarkaši su uglavnom bili unapred prežaljeni sa konstatacijom da su jednom uspeli da iznenade Španiju ali da se to neće ponoviti. Pri nerešenom rezultatu na 25.8 sekundi do kraja loptu sa strane prihvata Teodosić. Ljulj je u odbrani dosadan kao stenica. Novica prilazi da pomogne i posle drugog bloka Tea preuzima Garbahosa. Sa nevericom gledamo kako umesto prodora ili šuta iz izgrađene pozicije Teo „baca“ loptu sa devet metara preko krilnog centra Španije. Nije hrabrost uzeti takav šut u toku utakmice, hrabrost je uzeti ga u datom trenutku. A tek pogoditi ga? To su te „sitne“ razlike između takozvanih „divljaka“ i klase.

Talentovani g.Šljivi

Pozdrav svima, ja sam "Talentovani gospodin Šljivi", sada već stari bloger portala kosarka24.com. Ljubitelj košarke i diplomirani pravnik. Pored pisanja blogova, zadužen sam i za kladioničarsku stranu. Ako zaradite nešto, setite se mene. Ako izgubite pare, sami ste krivi što ste poslušali čoveka koga i ne poznajete. Na terenu sam pravi timski igrač (u prevodu: nemam šut). Pišem pod pseudonimom zato što se tako osećam hrabrije.

Ukoliko želite da ostavite komentar, potrebno je da se prethodno registrujete na sajtu putem opcije "Registracija" koja se nalazi pri vrhu sajta.