• Registracija

    Registracija

Nazad
17nov

G.Damnjanović: Planiranje i programiranje trenažnih aktivnosti

lopta-teren

Ne postoji univerzalno dizajniran plan i program treninga.

Postoje univerzalna sredstva treninga ( skipovi, poskoci, itd.) ali upotrebljavajući ih kao što to rade atletičari samo ćemo gubiti vreme koje je, sa obzirom na sve zgusnutije kalendare sve kraće a sem toga i pomirite se sa tim da smo mi košarkaši a ne atletičari i za to uz razgibavanje i istezanje imaju uglavnom 20 minuta.

Predložite svom treneru kombinaciju i uštedećete vreme.

Vrežbama i kombinacija vežbii pozabavićemo se u prilogu.

Tražite konkretne zadatke i tako planirajte. Šta su očekuje od kog igrača i kakvi su mu zadatci u igri i to je broj jedan. Tokom sezone imaćete vremena da mu popravljate antropomotoričke osobine, a neke ćemo i posredno dobiti.

Neki treneri vam ih konkretno kažu. Ja sam u saradnju sa Milovanom Stepandićem imao tu sreću i veoma sam mu zahvalan na tome. Osim što je tačno znao šta hoće znao je i da pita i objasni.

Na primer: zadnji igrač koji je došao bio je Negovanović i pitanje je bilo kako da bude probojniji i pravi višak? Mi tu samo možemo kod svakog pleja da popravimo startno ubrzanje. Naravno to smo i radili pre svakog treninga i negde u januaru on nam je to i vratio sa 8 asistencija i 7/8 za tri poena protiv Radničkog Jugopetrola i do kraja sezone igrao je 40 min po utakmici i sa dobrim učinkom.

Stepi sve radi u formi takmičenja, takva mu je trenerska filozofija, tako samo radili i preciznost i koordinaciju ( slične vežbe i danas radim ) uz mali moj dodatak to nam je donelo i pri kraju sezoni 31/31 slobodna bacanja. Doduše imali smo i odlične šutere.

Pomenuo sam brzinu - startno ubrzanje ili akceleraciju što je sa obzirom na prirodu košarke možda i prikladaniji termin. Na brzinu trčanja malo možete da utičete, a brzina reakcije ne zavisi previše od nas. Ukoliko je igrač sposoban da u prvom koraku probije protivnika, niko ga više stiže i to je to.

Koordinacija je sve važnija, jer sve više koševa se postiže iz sve neverovatniji pozicija. Ukoliko su vežbe adapivnije i atraktivnije biće ih lakše izvoditi i dobijamo dobar uvod u trening, a i naši treneri su izuzetno kreativni.

Ja koristim vežbe koje sam naučio od Vlade Đurovića i koje su idealne za početak pripremnom perioda i kad želite da izbegnete dinamički stereotip ( a dinamički stereotip sigurno dovodi do povreda ). Kasnije što se više prilazi sezoni od njih pravim štafete ili slična takmičenja. Ali da bi oni bili okretniji , a u odbrani agilni gipkost je osnovni preduslov.

Posle zagrevanja na red obično dolazi istezanje, ali zašto smo onda radili u pripremi za trening brzinu, koordinaciju kad sad produžavamo put impulsu do receptora do prijemnika, a podignutu nadraženost i temperaturu spuštamo ?

Ne znam, ali reću ću vam šta ja radim. Insistiram na razgibavanju uz korektivnu gimnastiku i dinamčkom istezanju jer to uz statičke kontrakcije priprema i lokomotorni aparat bolje za napore u glavnom delu treninga.

Na kraju treninga preferiram relaks istezanje u parovima ( obično spojim igrače koji su konkurencija za mesto u petorci, smatram da time doprinosim timskom duhu ).

Zavisno od perioda razvoj ove tri antropomotoričke osobine ne sme da vam oduzme više od 25-40 min.

Nisam pristalica toga da se fizička priprema radi odvojeno od košarke, naročito ne kad imate malo vremena ( a biće ga sve manje ), zato preporučujem kolegama da se igrači nakon toga rastrče kroz uvežbavanje kontranapada ( tranzicije, gde će to preći u taktiku napada nije naš posao , ali učinite koliko god možete da ne pređe u odbranu i da ne traje duže od 25-35 minuta, što će više zavisiti od sujete nego od fiziološke opravdanosti). Posredno ćete dobiti i popuni fosfagenih izvora energije, koje nemojte mešati sa brzinskom izdržljivošći, što je česta greška.

Brzinska izdržljivost je svojstvo koje se ispoljava od 70-100 metara, znate već čuven primer Karla Luisa, ali gde to imamo u košarci? Znači kontra, rekontra pa subkontra i to da krenu svi ispod koša. Nemoguće zar ne ?  A sem toga ako ekipa tako podivlja sigurno će jedan od trenera tražiti tajmaut. Sve što smo do sada uradili recimo odvija se od 9h-10h, pre podne. Neke kolege, a i nekim igračima više odgovara teretana prepodne a nekima popodne to već sami procenite.

Um caruje dok snaga ne poludi ili već nekako slično. Snaga je moćno, ali nije jedino oružje, a pošto naš sport spada u grupu sportova prevare pitanje je da malo ne preterujemo?

Glorifikacija parametara snage, udarnih metoda, možda nam je donelo i više štete neko koristi, a u kombinaciji sa nestručnim korišćenjem sredstava oporavka...

To nikako ne znači da je ne treba raditi, naprotiv!

Koja je snaga preovlađajuća za koje mesto u timu? To će zavisiti od tipa igrača koje trenirate. Ljuba Vidačić je igrač koji toliko radi na snazi da sem Zlatka Bolića nisam trenirao spoljnog igrača sa takvom voljom da radi sa teretom i hiljade sklekova doživljava kao poklon.

Miljan Pavković sa druge strane je disciplinovano radio sa tegovima, vežbe za trbušne mišiće zato što je morao, a sklekovi su mu bili kazna, ali nijednom nije pogrešio u broju urađenih ( igrač koji uprkos građi uhvati obruč zaslužuje poštovanje, o njegovoj košarkaškog inteligenciji odavno se zna ).

Naveo sam ovaj primer dva igrača koji nisu propustili nijedan trening i pitanje je da nisam kod jednog preterao? Da li neki trening snage manje može da ubrza ulazak u superkompenzaciju? Da li je tejper dobar? Mislim da nismo, ali želim da pomislim da sam i ja itekako odgovoran za sezonu u kojoj baš i nisu blistali. Ako hoćete status onda imate i odgovornost i podelite je sa prvim trenerom (mislim da je to časnije)!

Da li mi znamo šta radimo sa tegovima? Da znam Svrha je da ojačamo lokomotorni aparat da bi on uspešno izvršavao taktičko-tehničke zadatke i sačuvao se od povreda!!! Nikad nećemo 100% uspeti , ali koliko uspemo toliko smo i uspešni!

Pretežna je eksplozivna, a najfunkcionalnija je repetativna! Da, čemu snaga ako nije funkcionalna? Tako ćete i odrediti put kojim idete i uz par prostih tekstova dobijate parametre, a uz razgovor sa igračima stvoričete tačniju sliku. Dvostruka je korist, igrači ukoliko im objasnite zašto to rade imaće više poverenja i imaćete manje otpora, a sem toga na početku priprema svi ( ne baš svi, oni vrhunski su uvek fizički perfektno spremni ) dođu nespremni i testovi zahtevni, sreća vas samo spašava povreda, ali neke ste generisali sigurno.

Zato test treninzi uz postupnost u radu, po mom mišljenju su efikasniji. Ko da radi inicijalno, tranzitno, pa finalno, kad tu treba i da radimo biopsiju, pa raznorazna vađenja krvi i sl. Teško zar ne? A sem toga kako se održava to na igru ? I ovako i onako. To je najbolji odgovor. Dva igrača koja su  napredovala izuzetno imala su goru sezonu od predhodne! Da se ne pretvorim u pisca eseja reći ću vam šta ja radim.

Rešavam eksplozivnu preko apsolutne snage, ali ne insistiram previše na tome, važnija mi je sfera eksplozivne snage i specifičnost vežbe.

Treninge ću vam napisati u prilogu.

Eksplozivnu snagu nogu razvijamo pliometrijom (moderno) a ruku? Da li je potrebno? Mislim da jeste.

Radim trostruki benč sa izbacivanje tega, robijaške sklekove, a veliki sam pristalica medicinke. Funkcija i srodan rekvizit najbolje rabijaju, kad im vijača i medicinke u pripremnom periodu postanu sastavni deo tela sve drugo je sekundarno ( ali ga ne zapostavljajte ). Posle sve sugerišete kolegama da pređu na šut ( uvek je posle tegova ) jer najbolje ćemo iskoristiti nadraženost mišića ( a sporo pamte ) i povratiti ono šo je najvažnije. Preporučujem dobro istezanje popodne i odbranu kao glavni deo ( tu će kolege odraditi posao za vas, vi malo odradite na agilnosti i završno istezanje). Ovako sam radio jedan dan u mikrociklusu. Može da posluži kao šema treninga i kao model za mikrociklus od jednog dana. Naravno mikrocikluse ćete sami određivati, jer samo u teoriji i laboratoriji je sve idealno. Povrede, loše raspoloženje, umor, kašnjenje plata se ne uzimaju kao vrlo važan parametar.

Osim prve sezone u NIS Vojvodini, na žalost nisam imao bog zna kakve uslove, a sem retkih srećnika i vi verovatne imate probleme koji vam remete plan!!!!

Naime zagrevao sam ekipu u velikoj sali SPENS-a, a do teretane sam išao kroz tržni centar (naravno čekajući da mi odključaju vrata) zajedno sa kupcima, prodavcima,.... tako prošetamo 200 metara i šta se desi? Manje više se ohlade, ali to i grip su manji problemi, uđu u delimičan oporavak, a nije trenutak za to!!! Pojačajte intenzitet treninga i to je to. Nakon toga se vratite istim dužim putem, na završni deo treninga, pa opet isto. Da ali i to ima svoje dobro, ako znate da usmerite specifično-specijalnu pripremu.

Osim u par slučajeva (i Tripkovićeve trojke) uglavnom smo sve utakmice dobili u zadnjoj četvrtini i kad ekipi Vojvodine oduzmeš Kebu Stjuarta i najboljeg skakača protivničke ekipe (zbog realnijeg prikaza skakačke forme tima, jer nije bitan najbolji skakač) nadskakli baš u zadnjoj četvrtini. To vam je takođe parametar uspešnosti i deo zasluga vam pripada. Inače kažu da američki igrači ne vole da treniraju. U Vojvodini i Kini nisam imao takva iskustva ( mislim ako ih nečemu novom naučite, poštovaće vas). Dobro trčanje i preciznost su uglavnom posledica intenziteta košarkaškog treninga (ponekad preteruju), ja osim rastrčavanja i dužinskog trčanja u svrsi jačanja karaktera nisam ih previše terao da trče, ali i posle puno poskoka rastrčavanje im bolje prija i korisnije je od bilo kog tempa (mislim na laktate, a i teško je trčati bez lopte). Sem toga koliko bi morali seniori da trče da bi bili podigli aerobni ili anaerobni prag i da li postoji dovoljno vremena za to ?

Ne i kontraproduktivno je.

Goran Damjanović
BC ELBA Timisoara

 

Ukoliko želite da ostavite komentar, potrebno je da se prethodno registrujete na sajtu putem opcije "Registracija" koja se nalazi pri vrhu sajta.