• Registracija

    Registracija

Nazad
12okt

Dragan Nikolić: "Za pet godina ćemo igrati Jadransku ligu"

dragan-gagi-nikolic
BkkRadnicki_-_Ekipa
bkk_radnicki
Ako se za nekoga može reći da je zaslužio uspeh u životu, onda je to on. Filmofil koji je najzaslužniji za povratak posrnulog giganta, ambiciozan stručnjak kojem je san da radi u Parizu, hrabar, uporan - Dragan Gagi Nikolić. Sa trenerom Radničkog sa Crvenog Krsta razgovarali smo o domaćoj ligi, njegovoj karijeri, mladim trenerima...

Šta mislite o kvalitetu Košarkaške lige Srbije?

Ova liga ne može se meriti sa Jadranskom ligom koja je među najjačima u Evropi. Ono što je karakteristika KLS-a je potpuna izjednačenost timova, pa me čude pojedine ubedljive pobede u prvom kolu. Siguran sam da će većina utakmica ove sezone biti rešena u poslednjim sekundama. Čini mi se da su u boljem položaju timovi koji imaju igrače sa otvorenim ugovorima. Liga je medijski dobro ispraćena sa kvalitetnim izveštajima u dnevnoj štampi, internetu i TV prenosima.

Smatrate li da postoje timovi koji se izdvajaju kao favoriti?

Što se tiče ambicija, sigurno bi svi timovi želeli da uđu u Superligu ali mesta ima samo za četiri. Svi kažu da su po rosteru i ambicijama favoriti Vojvodina, Metalac, OKK Beograd i Radnički basket, dok se kao potencijalna iznenađenja vide Mega Vizura, Tamiš i mi. Mislim da je po rosteru trenutno najjači Borac iz Čačka, iako se i oni osipaju zbog odlazaka i povreda. Siguran sam da u ovoj ligi nema klasičnog autsajdera. Jedino je nepoznanica kako će se ekipe pokazati nakon zimske pauze. U tom periodu može se naslutiti neki od autsajdera, mada sam siguran da ih neće biti. Jedna lopta će odlučivati o ekipama koje će biti blizu plasmana u Superligu, ili u borbi za opstanak.

Kakve su ambicije BKK Radničkog za ovu sezonu?

Želja nam je da igramo moderno, brzo, agresivno, sistemski, po čemu smo postali poznati i kod drugih. Želimo afirmaciju igrača koji su godinama u ovom klubu. Mi smo drugačiji od drugih ekipa jer radimo na specifičan način. Rezultatom uopšte nismo opterećeni, ali isključujem ispadanje iz lige. Plasman će isključivo zavisiti od našeg rada.

Možete li napraviti razliku između KLS-a i ABA lige, i da li je ta razlika štetna?

Siguran sam da će vodeći timovi KLS-a biti ravnopravni sa Hemofarmom i možda kragujevačkim Radničkim. Ti timovi će se boriti za plasman u Jadranasku za koju ne tnamo koliko ćemo imati mesta. Izvesno je da Partizan kod nas odskače. KLS je po meni poligon za razigravanje mladih igrača koji će kasnije naći bolji angažman. Ja kao jugonostargičar bih voleo da su napravljene druga i treća Jadranska liga u kojima bi bilo mesta za timove iz naše lige.

Da li biste mogli da uporedite KLS sa nižim ligama?

KLS je mnogo ozbiljnije takmičenje, medijski bolje propraćeno sa boljim igračima. Kada sam bio trener Ušća u Prvoj srpskoj ligi igrala se možda i bolja košarka nego sada u KLS-u. Većina klubova koji su sada ovde, tada su bili u nižim rangovima takmičenja. Naše najkvalitetnije takmičenje sigurno sude bolje sudije nego rangove ispod što je takođe prednost. Mislim da je trenutno malo dobrih projekata u nižim ligama. Dobar primer je Pirot, za koju javnost malo zna.

Zbog čega je Radnički sa Crvenog Krsta bio tako dugo zaboravljen?

Došao sam u klub u neka srećnija vremena, kada je klub počeo da se diže. Verujem da će se Radnički jednoga dana vratiti tamo gde mu je mesto, pa i bez mene i ovih igrača. Osnovni razlog propadanja je finansijska kriza, kao i loše procene tadašnje uprave. Nadam se da se taj period više neće ponoviti, i da će Radnički rasti iz dana u dan. Imao sam sreću da uz mene po dolasku u klub bude i Dušan Ivković koji je tada trenirao samo reprezentaciju i mnogo mi pomogao.

Koliko je teško ulaziti kao novajlija u viši rang takmičenja što ste uspeli sa Radničkim?

Tvrdoglavim radom smo uspeli da sa jednom mladom i perspektivnom ekipom ulazimo u viši rang. Žarko Karić je igrač koji je imao iskustva u Prvoj B ligi, dok su ostali bili nepoznati. Nismo se pojačavali kao ostale ekipe i zavisili od dobrog ili lošeg dana iskusnijih igrača, već isključivo od rada. Uz pomoć uprave i stručnog štaba uspeli smo da realizujemo ovaj projekat u koji su mnogi sumnjali.

Da li je po vama za mladog trenera bolje da radi kao pomoćnik u jačem ili da samostalno vodi slabiji klub?

Vodim se kao mlad trener iako je ovo meni 15 sezona u trenerskom poslu. Kao mlad sam razmišljao da bi za mene bilo dobro da učim od vrhunskih trenera. Sa druge strane išao sam drugim putem i kao samostalan trener prošao sam golgotu vodeći timove od najnižeg do najvišeg ranga. Mislim da je to za mene bio dobar izbor kao što bi bilo dobro i da sam bio pomoćnik nekom velikom treneru.

Da li se, po vama, može govoriti o talasu mladih trenera u našoj košarci (Jovanović, Vukoičić, Obrenović)?

Na Sportskoj akademiji koju sam završio zajedno sa Milanom Škobaljom, Draganom Dragosavcem i još nekim trenerima jedno od pitanja nam je bilo šta donosi mlad a šta iskusan trener. Nikada nisam voleo da delim trenere na mlađe i starije. Svaki trener ima svoj potpis. Dobro je što je kod nas došlo do talasa mladih trenera. Za njih je bitno da dobijaju šansu koju su nekada dobijali naši najveći treneri , Ivković, Pešić, Tanjević. Na taj način oni su ostavili dubok trag kako u srpskoj tako i evropskoj košarci. U Nemačkoj i Francuskoj se treneri manje menjaju nego kod nas.

Da li je po vama igračka karijera bitna za trenerski posao?

Trenutno je postala moda da igrač po završetku karijere postane trener ili sportski direktor. Mi smo narod koji je sklon zaboravljanju, pa se brzo zaboravlja učinaj radnika i košarkaških trenera. Lakše je trenerima koji odmah po završetku igračke karijere prelazi na klupu jer ih javnosti dalje pamti po njihovim dobrim igrama. Takvim trenrima je problem što teže dolaze do licence.

Postoji li pravilo da dobri igrači ne mogu da postanu dobri treneri?

Jedino pravilo je da nema pravila. Neki osrednji igrač može biti sprečen fizičkim predispozicijama da napravi veliku karijeru, ali se zbog svoje inteligecije može ostvariti kao trener. Postoje veliki igrači koji ne žele das e bave trenerskim poslom. Meni je veoma žao što Dejan Bodiroga nije želeo da se upusti u trenerske vode. Ne postoje dobri i loši treneri nego dobri i loši rezultati.

Da li ste u karijeri imali uzora među trenerima?

Imao sam priliku da učim od naših najvećih trenera. Sa velikim imenima kao što su Dušan Ivković, Dušan Vujošević, Božidar Maljković sam naučio kakav treba biti kao čovek a onda i kao trener. Gostoprimstvo koje nam je ukazao Dušan Ivković u Beogradu i Atini pokazuje kakav je on čovek. Kao mlad trener divio sam se timskoj igri Jute Džeza i njihovom treneru Džeriju Slounu. To je bilo kada sam bio mlad. Sada više nemam uzore ali trudim se da i dalje naučim nešto novo.

Kako ste se osećali u vašem prvom trenerskom radu sa Božidarom Maljkovićem u Pari Sen Žermenu?

Držao sam se hrabro. Imao sam sreću da kao početnik na Sportskoj akademiji budem poslat da pomažem Boži Maljkoviću jer sam poznavao Pariz. Moj deda je dugo godina živeo tamo što je bila olakšavajuća okolnost. Marina Maljković je jedna od najbitnijih osoba u mom životu, i ostali smo vezani kao kumovi. Tada je za mene bilo čudno izaći na teren koji sam do skora mogao da vidim samo na TV-u. Velika košarkaška imena među kojima su i naši Koturović i Lončar su bila tu. Video sam i uživo igrače kao što su Vilikns, Rigodo, Fućka, Rivers, Danilović, Majers, Skonokini... To je bilo jezivo.Pokazao sam se kao hrabri Srbin, i to mi je bila jedna od najlepših godina u životu.

Čega se nerado sećate u vašoj karijeri?

Način na koji sam smenjen u Ušću me je zaboleo. Sa ekipom sam došao do Prve B lige i šest dana pre početak sezone Miško Marić me je na terenu otpustio. Taj period je bio kratak ali mračan, i želim da ga se sećam jer sam ostao stabilan, hrabar i uporan što savetujem i ostalim mladim trenerima.

Da li je lakše raditi u Beogradu ili van prestonice?

Male sredine koje ulažu u košarku imaju prednost jer su relativno stabilne, ali ih je sa druge strane teško pokrenuti i menjati. Nažalost, Srbija je Beograd. Mnogi bi da dođu i da igraju za manji novac ovde nego van. U ostalim gradovima možda postoji kvalitet, ali u Beogradu postoji i kvantitet. Osnovni problem sa manjim sredinama je što nema dovoljno igrača. Oni koji su ponikli u tim sredinama će se više truditi jer im je više stalo do kluba. Proleter i Tamiš su bila dva najorganizovanija kluba u kojima sam radio. Najbolje gostovanje koje smo igrali prošle sezone je u Subotici, gde je bila najbolja atmosfera. Žao mi je što nema više takvih ekipa.

Ko je najbolji igrač sa kojim ste radili?

Sigurno najbolji igrač kojeg sam trenirao je Duško Savanović, iako nije baš po mom ukusu. Ponekad se čujemo, i vidimo se kad god je u Beogradu. Pozvao me je na F4 u Istanbul. Uvek sam se trudio da pravim tim, 12 gnevnih ljudi koji su mi posle pordice najvažniji u životu.

Šta vas ispunjava pored košarke?

To je moja porodica, moje dve kćerke koje me pune dobrom energijom. Sa druge strane, možda sam među tri najveća filmofila u državi jer imam ogromnu kolekciju kojom se dičim. Tu su najbolji filmovi od 1910. do danas, umetnički filmovi, biografije režisera, glumaca. Film me smiruje i volim da istražujem. Na kraju svakog sastanka imamo jednu rečenicu iz nekog dobrog filma ili knjige koja treba da motiviše igrače.

Gde vidite sebe i Radnički za 5 godina?

U Jadranskoj ligi.

 

Ime i prezime: Dragan Nikolić

Datum i mesto rođenja: 20.2.1972. Beograd

Karijera: 1997/98 Pari Sen Žermen (stručni štab), 1998/99 FMP (kadeti), Drvomarket (juniori), 1999/00 Profitnes Ohrid (žene), 2000/01 Čubura (pionirke), 2001/02 Bijeljina (žene), 2002/03 Profitnes Ohrid (žene), 2003-2005 Ušće, 2005/06 Mladost Zemun, 2006/07 Proleter Zrenjanin, 2007-2009 Tamiš, 2009-? BKK Radnički

Omiljeni grad: Pariz

Porodica: supruga Marija, kćerke Jovana i Katarina

 

Slobodan Gligorić

Miroslav Jevremović

Ukoliko želite da ostavite komentar, potrebno je da se prethodno registrujete na sajtu putem opcije "Registracija" koja se nalazi pri vrhu sajta.