• Registracija

    Registracija

Nazad
28jul

Pau Gasol - garantovan uspeh

rsz_12pau-gasol-1
gasol_tim
Na kraju velikih takmičenja uvek se priča o herojima i tragičarima koji su obeležili proteklih nekoliko dana. Šta je ko prognozirao pre početka, da li je bio u pravu ili ne, da li je pogodio eventualno iznenađenje? Čak i oni koji slabije prate košarku mogli su predvideti osvajača zlatne medalje tako da se samo postavljalo pitanje ko će biti iza njih, odnosno ko će pokušati da, na neki način, odbrane čast ostatka sveta.

Baš kao i do sada na terenima ispred zgrade, škole, slušaćemo decu koja će prilikom izbačaja uzvikati Džeeeeeeeeeejms, Entoniiiiiiiii, Dureeeeeeent (Brajant je već malo stariji). „Drim tim“ je u potpunosti ispunio očekivanja kako mlađih tako i starijih ljubitelja ove igre koji i dalje prepričavaju većinu njihovih poteza. Ipak, u redakciji ovog portala nalaze se momci koji mnogo više znaju o njima od mene pa ću im analizu igre reprezentacije SAD-a sa zadovoljstvom prepustiti. Zapravo, smatram da još jedan igrač van te selekcije zaslužuje da se nađe među njima. Čovek koji me je oduševljavao poslednjih godina svojim potezima, ponašanjem, patriotizmom iako svestan da ga preko bare čekaju milioni dolara.

6. jul 1980.godine (Barselona) datum je kada je reprezentacija Španije dobila košarkaša koji će obeležiti čitavu deceniju ove igre. Sa 16.godina zaigrao je za juniorski tim Barselone da bi 1998.godine sa svojom reprezentacijom osvojio Evropsko prvenstvo za igrače mlađe od 18. godina. Mesto rođenja bila je prva stanica na kojoj je proveo tri godine u seniorskom timu da bi ga 2001. godine na draftu izabrala Atlanta koja ga odmah prosleđuje Memfisu u zamenu za Šarifa Abdul – Rahima. Već 2002. godine postaje ruki sezone u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu a njegova karijera od tada ide samo uzlaznom putanjom. Nakon sedam godina provedenih u Memfisu pojačava Los Anđeles Lejkerse, tim u kojem je i danas jedan od vođa ekipe.

Reprezentativna karijera najbolje pokazuje kvalitet koji poseduje ovaj košarkaš. Fraze poput „igrač koji pravi razliku“ ili „reprezentacija nije ista sa njim ili bez njega“ postaju sve češće i zamaraju čitaoce ali jednostavno, kada je ovaj igrač u pitanju drugog objašnjenja nema. Kada on igra Španija osvaja medalju a kada ne igra ne. Da ne bi išli daleko uzećemo takmičenja počev od nama nesrećnog prvenstva u Srbiji i Crnoj Gori i 2005. godine. Računica je prosta, od poslednjih osam velikih takmičenja popularna „furija“ nije osvojila medalju na samo dva, u već pomenutom Beogradu su bili četvrti a pre dve godine u Istanbulu tek šesti. Slučajnost ili ne, Pau nije nastupao na ova dva takmičenja. Kad sam već malopre spomenuo fraze setite se samo koliko ste puta čuli izraz „tempiranje forme“. Po meni je ovaj košarkaš apsolutni šampion što se tiče ovog aspekta. Potvrdu smo osetili upravo mi u Poljskoj 2009. godine. Na startu šampionata pomogao nam je da napravimo iznenađenje, povreda prsta prouzrokovala je očajnih 1/8 sa linije penala uz smeh svih Srba koji su gledali taj meč. Nakon samo 10-ak dana Pau se nama smejao sa 18 poena i 11 skokova uništivši ne samo Srbiju u finalu već i ostale protivnike. Možda ću malo preterati, ali stičem utisak da ovaj čovek bukvalno od četvrtfinala samo kaže ostalima: E SAD VIŠE NEMA ZEZANJA, a ako na tom takmičenju nema SAD zlato je zagarantovano. U Poljskoj je beležio 18 poena po meču, u Litvaniji prosečno tri više, a zanimljivo je da je na oba takmičenja imao po 8.3 skokova. U Londonu je bilo dovoljno pogledati samo poslednja dva meča u kojima je ukupno postigao 40 poena uz 20 skokova, a duele je vodio ni manje ni više nego sa Čendlerom, Lavom, Mozgovim, Kirilenkom i sve će biti manje – više jasno...

Fenomen da domaće igrače uvek stavljamo ispred stranih odavno je poznat. Poređenja su i za mene ponekad neukusna ali ako bih baš morao, ovog igrača bih poistovetio sa našim Vladom Divcem. Činjenica je da se košarka mnogo promenila kao i da stil igre ova dva igrača nije baš isti. Neki će reći da je Divac ipak vodio duele sa O Nilom, a da danas takvog centra u NBA ligi jednostavno nema ali što se tiče broja osvojenih titula, medalja i priznanja čine se da Pau uopšte ne zaostaje.

Svi koji su igrali ovaj sport znaju da LeBron Džejms u finalu nije slučajno baš Gasola zakačio po oku, jer su Navaro i Fernandez daleko pre njega to zaslužili. I ponašanje Lebrona (koji je inače i moj ljubimac) nakon faula pokazuje mnogo toga. Mišljenja su različita, nekome od vas ni ovaj igrač nije baš simpatičan kao već pomenuti dvojac ali neka vrsta poštovanja mora da postoji. Poštovanja ne samo ljubitelja košarke u celom svetu već i svih igrača „drim tima“ koji mu prilaze do klupe nakon finala. Jer onaj zagrljaj sa Kobijem Brajantom na kraju govori mnogo više od bilo kog teksta napisanog o Gasolu.

Slobodan Gligorić

Dodajte komentar