• Registracija

    Registracija

Nazad
05jul

Pregled NBA sezone (treći deo)

Nastavljamo lagano sa našom serijom analiza NBA ekipa po divizijima, a danas ćemo završiti sa Istokom. Ostala nam je sjevernoistočna divizija a ovde je najgora ekipa bila Orlando.

Orlando Medžik

Jedna od ekipa koje kada gledate brojeve, prosto vam dođe žao ove sezone. Radi se ipak o jednom „rebuilding“ procesu u koji treba verovati, s obzirom na to da stvaraju jedan lep nukleus. Nikola Vučević je igrač koji je po mnogima zaslužio ol-star status ove godine, ali ga na njegovu žalost nije dobio. Inače, brojevi su mu dovoljno dobri za tog statusa, 19.3 poena uz 10.9 skokova i 52% šuta iz igre izgleda stvarno dobro i nije nešto s čim se mnogo centara može ponositi. Uz to, Crnogorac ima samo 24 godine i predstavlja budućnost NBA lige, sa minimalno šest do osam godina igre na visokom nivou pred njim. Viktor Oladipo je bio drugi pik na draftu 2013. koji je prozvan jednim od najgorih ikada, ali mladi Oladipo je možda i najbolji igrač kada se taj draft pogleda danas. Budući lider Medžika prošle godine je imao 17 poena i skoro dve ukradene lopte po utakmici, a polako je već preuzimao tu ulogu najboljeg igrača na rosteru. Još uvijek nije neki šuter, ali 43% iz igre te 34% za tri su sasvim solidni procenti. Primetio se napredak u igri, a sada je našao svog „partnera u zločinu“ sa dodatkom Elfrida Pejtona sa prošlogodišnjeg drafta. Iako to nisu neke zvezde, Orlando uvijek nekako izvuče sasvim solidne igrače sa drafta, pa tako odlični Pejton im je pao na deseto mesto. Lepa sezona za mladog igrača sa koledža Luizijana sa skoro devet poena uz šest asistencija po utakmici. Ne radi se o dobrom šuteru ali to nadomješta lepim osjećajem za pas. Što se Orlanda i finansija tiče, imaju 11 igrača pod ugovorom te Marija Hezonju koji tek treba da potpiše svoj ruki ugovor. Hezonja je bio peti pik i odlučio je odmah da dođe na Floridu, gde će igrati u rotaciji iza Tobajasa Herisa kojeg je Medžik potpisao na skoro maksimalni ugovor. Još jedan novi igrač je Si-Džej Votson koji u Orlando dolazi iz Indijane. Orlando sada očekuje jedna prosečna sezona gde bi možda mogli da krenu na osmo mesto, ali išta više bilo bi nerealno. Treba čekati potpis nekog solidnog veterana ili možda potpis neke veće zvezde da ove mlade igrače „upregne“ i dovede do njihovog realnog potencijala.

Šarlot Hornetsi

Da, Šarlot Hornetsi. Neki su zbog očajne sezone zaboravili da je ovo prva sezona nakon 2002. gde oni nose ovo ime. Te 2002. su Hornetsi prešli u Nju Orleans, a svoju franšizu Šarlot je dobio dve godine kasnije kada su postali Bobketsi, što su bili sve do 2014. i oktobra kada su postali Hornetsi. Međutim, dosta o istoriji, vreme je za analizu. A mislim, nema se puno za reći, jedna recimo dosadna ekipa za gledati, tricaški ubedljivo najgora u ligi koja je veći deo sezone igrala bez neke zvezde. Doveden je Lens Stivenson koji je sa Alom Džefersonom i Kembom Volkerom trebao da nosi Šarlot do neviđenih visina, ali naš narod ima običaj da kaže „ko visoko leti, nisko pada“. Koliko su visoko leteli, toliko nisko su i pali kada im se investicija od $21 milion za Stivensona obila o glavu – dali su devet miliona dolara za godinu dana gledanja Stivensona kako šuta 17% za tri, kako šuta 63% sa linije za slobodna bacanja (za njegovu poziciju, recimo čak i mizerno) te u proseku ubacuje osam poena. Primera radi, devet puta je više zaradio od Hasana Vajtsajda, kojeg ćemo se dotaći u sledećem pasusu, a brojeve i igru ova dva igrača ne treba, niti vredi porediti. Na kraju Stivenson je završio kod Doka Riversa u Klipersima, a u Šarlot su došli Spenser Haves i Met Barns. Dodatno su se pojačali Džeremijem Lambom i Nikolasom Batumom, a najveći uspeh im je to što imaju Kembu Volkera obvezanog za sledeće četiri sezone. Birali su deveti na ovogodišnjem draftu, i uzeli čoveka koji je mene više impresionirao time šta je uradio od svog odela, nego svojim nekim kvalitetama koje nosi sa koledža. Frenk Kaminski sa koledža Viskonzin, inače poznat pod imenom Frank the Tank, na svom odelu je prišio dva tenka, što je ispalo kao jedan gotivan mali detalj. Sve u svemu, jedna obična „stretch“ četvorka i potencijalni centar, masivno nepokretljiv ali sa lepim osećajem za šut. Više o njemu ali i ostalim rukijima koji su birani u prvih 20 pikova imaćete prilike da vidite u seriji tekstova koja će početi izlaziti po završetku ove serije.

Majami Hit

Itekako je bilo vruće prošlo leto u Majamiju. Osim naravno što je to jug SAD-a i jedan od gradova s najvećom prosečnom temperaturom u čitavoj državi, to je i grad koji u sebi ima franšizu koja je bila učesnica četiri velika finala NBA lige zaredom, od kojih su dva osvojili. Naravno, to je većinom bila zasluga ekipe ali najveće zasluge nosio je onaj čijim je odlaskom dovedeno u pitanje učestvovanje Majamija u plejofu – LeBron Džejms. Iako on ovu sezonu nije odigrao u Majamiju, toliko je bio bitan za ekipu da ga se mora spomenuti kada se priča o Hitu i ovoj sezoni, jer ono što je Pet Rajli radio prošlo ljeto meni nije objašnjivo. Prvenstveno, potpisao je umanjeni ugovor sa najvećom zvezdom franšize ikad, Dvejnom Vejdom, kojem je obećao borbu za LeBrona (nakon svega, i Vejd je umanjio ugovor samo zbog te šanse da Džejms igra u Majamiju i sledeće godine). To i nije tako loše, verovatno vi mislite, ali realno većina ljudi je znala da se Džejms sprema kući, pa tako nikakav umanjeni dogovor s Vejdom nije mogao pomoći situaciji, već je samo napravio problem ovo leto kada je Vejd i to opravdano tražio maksimalni ugovor da nadomesti finansijske gubitke koje je pretrpio da bi franšiza bila najbolja u NBA ligi. Da stvar po Vejda bude gora, treća violina ekipe Kris Boš dobio je ogromnih 118 miliona za pet godina a ne treba ni trošiti reči koliko je Vejd bio bitniji za Majami kada gledamo kroz godine. Što se sezone tiče, bilo je bljeskova, bilo je i perioda loše igre, Boš je nažalost dobio plućnu emboliju (kao i Mirza Teletović) te završio sezonu nakon 44 utakmice. Ipak, da stvar ne bude potpuno crna za Majami, iskočio je Hasan Vajtsajd i odigrao sjajnih 48 utakmica te osvojio publiku u Amerikan Erlajns Areni a trejdom su iz Finiksa „dovukli“ Gorana Dragića i potpisali na ovo leto na pet godina i to za 90 miliona. Još su i Vejdu dali 20 za sledeću godinu i tako još dodali kao desetog pika na ovogodišnjem draftu Džastisa Vinsloua koji je potencijalna krađa za tako „nizak“ izbor. Od sledeće sezone se mnogo očekuje, sa Vejdom, Dragićem, Bošom i mladim snagama Vajtsajdom, Vinslouom i Šabazom Najpierom koji se tek treba dokazati.

Vošington Vizardsi

Biti iznanađenje plejofa dve godine zaredom stvarno je poduhvat, jer je za očekivati da nakon jedne godine i dobre igre, timovi se bolje spreme. Međutim, to nisu pratili Reptorsi koje su Vizardsi jednom laganom metlom očistili iz plejofa. Vizardsi su jedna prosečna ekipa sa par „stand-out“ igrača i par igrača koji su dobri zbog sistema koji forsira trener Rendi Vitman. Jedna lepa grupa veterana i mladih igrača koja se obično čuva regularnu sezonu, i onda sve iznenadi svojom igrom u plejofu. Kada su prošle godine pobedili Bulse u prvoj rundi s 4-1, tada su se svi trkali ko će pre reći za Vizardse da su odlična ekipa, a to se delimično ponovilo ove godine, sa tom neočekivanom metlom. Predviđala se neizvesna serija dve ekipe koje su neverovatno slične, predviđala se odluka u sedmoj utakmici i po većini analiza davana je prednost Torontu. Međutim, Vitman je imao druge planove, Vitman je imao Pola Pirsa. 37-godišnja legenda Seltiksa izvukla je iz svog starog tela zadnje atome snage, Pirs je šutao 58% trice, 58% iz igre, igrao skoro pola sata na parketu i imao na kraju u toj seriji u proseku 15.5 poena. Igrači 10-15 godina mlađi od njega mogu sanjati takve brojke u prvoj seriji plejofa i treba skinuti kapu Pirsu koji sada igra u Klipersima. Tu rupu koju je veteran ostavio, Vizardsi su popunili sa Džaredom Dadlijem iz Baksa, te dodatkom Gerija Nila koji je kao slobodan igrač došao iz

Timbervolfsa. Sve u svemu, dalje od sledeće ekipe koju treba da analiziram nisu mogli, a ta ekipa je naravno Atlanta.

Atlanta Hoksi

Majk Budenholzer – trener godine. Petorka Tig-Korver-Kerol-Milsap-Horford – jedina nagrada za najbolju petorku u jednom mesecu u istoriji NBA lige. Skok sa 40 na 60 pobeda i skok sa osmog na prvo mesto konferencije. Jednostavno, Sparsi Istoka. Mislim da se u ovih par rečenica napisanih gore može čitava sezona Hoksa vrlo lako analizirati, jer im plejof baš i nije išao. Počeli su sezonu odlično, s dobrom igrom nastavljali i tokom meseci u 2014. i onda januar 2015. 19-0, svaka utakmica je počela sa istom petorkom, i oni su jednom nesebičnom igrom nalik onome što Popović toliko dugo forsira u San Antoniju uništavali ekipe. Veliki fokus je stavljen na odbranu, ali i na efiksanost u napadu te šut za tri poena. Kajl Korver je igrao kao da mu je ponovo 25, ubacivao je trice iz svakog ugla i sa svake pozicije, Kerol je odjednom eksplodirao i postao odličan tzv. „3&D“ igrač (tricaš koji je specijalista za odbranu), a Milsap je u svoj ionako širok set pretnji dodao i šut za tri poena. Horford je izlazio na perimetar i pogađao duge dvojke, a dvojac Tig-Šroder (Nemac koji je ulazio s klupe) je delio lopte i pogađao šuteve. Značajne minute su igrali Makedonac Pero Antić (koji je otišao u Tursku nedavno), Tabo Sefološa koji se povredio na duže vrijeme i nije pomogao Atlanti u plejofu, i još par igrača koji su mnogo pridonosili igri Atlante kada njihovi ol-star starteri nisu mogli da budu u igri više. Problemi su počeli u plejofu, mizerni Bruklin im je „ukrao“ dve pobede, uostalom kao i nepredvidljivi Vošington kojeg su ipak na osnovu jednog ozbiljnog pristupa rešili u šest utakmica, ali Kralj ih je skoro sam pobedio u četiri utakmice. Metla koja je završila najbolju sezonu za Hokse u njihovoj eri u tom gradu u državi Džordžiji. Leto im baš i nije lepo počelo, izgubili su Kerola koji je otišao u Toronto, Milsap je umalo otišao u Orlando ali se on odlučio na ostanak te su izgubili vrlo vrednog Antića koji je svojim tricama znao okrenuti utakmice. Svakako će se u Filips Areni, od navijača Atlante prozvanoj „Highlight Factory“, ova sezona pamtiti kao najbolja u istoriji franšize.

Sledeći tekst počinjemo sa Zapadom, i to sa divizijom koja je imala samo jednog predstavnika u plejofu. Radi se o severoistočnoj diviziji, a tim u pitanju je Portland. 

Nihad Žunić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ukoliko želite da ostavite komentar, potrebno je da se prethodno registrujete na sajtu putem opcije "Registracija" koja se nalazi pri vrhu sajta.