• Registracija

    Registracija

27mar

Avantura u Maroku

kuga-pocetna
nikola_maroko_zastava
nikola_i_majmun
nikola_kamila

Dragi čitaoci, sa potpunim neiskustvom u pisanju blogova i ne baš preteranim talentom za pisanje ( odavno nisam bio u školi ) želim sa vama da podelim jednu košarkasku priču ili bolje reči sezonu, pa možda nekim mladim igračima bude ponešto i korisno ukoliko se upute na put u nepoznato :)

"Avantura u Maroku"

Baveći se profesionalno košarkom u zadnjih nekoliko godina, pre puta u Maroko imao sam kratka iskustva u bavljenju košarkom u inostranstvu na Kipru i u Makedoniji što mi je omogucilo da se bez straha i sa željom za avanturom upustim na daleki put.

By the way o Maroku sam znao samo da je u Africi i da se grad Kasablanka nalazi tamo i još ponešto... a sve oko ugovora se završilo u dva dana , tako da sam bio prinuđen da po dogovoru sa trenerom u subotu već u ponedeljak putujem... I tu kreće 11 meseci duga avantura :) Moram takođe da naglasim da u svemu u životu imam svesrdnu podršku porodice , tako da mi sve ovo predstavlja jedno veliko zadovoljstvo ;)

Dolazak u Maroko ( Kazablanku ), novi ljudi, novi običaji, novo društvo, novi način zivota, totalno različit način shvatanja stvari, života i same košarke, u dve reči - sve novo.

Videvši sve to u prvih par dana, rešio sam da bez bilo kakvih predrasuda, otvorenog srca pristupim ljudima tamo što će se kasnije ispostaviti kao dobra odluka , jer su i oni mene takvog prihvatili...

Prvih dana, pa i prva dva meseca, teška kao is svuda za strance, period dokazivanja .

Liga u Maroku, iako sama pomisao na košarku u Maroku ne govori to, veoma kvalitetna, sa tri dozvoljena stranca (igrača koji nemaju pasoš Maroka) i dva u petorci...

Na sreću sam došao spreman u ekipu, brzo se adaptirao na uslove igre i života tako da je taj period prošao dobro. U ekipi od stranaca smo bili nas dvojica Srba i jedan Senegalac, nakon mesec dana sam ostao sam... da bi kasnije došla nova dva Senegalca i ostali domaći igrači (od kojih jedan trenutni reprezentativac i dvojica bivših reprezentativaca Maroka) .

Na bitnim utakmicama se pojavljuje veliki broj ljudi, dok na onim manje bitnim skoro da ih i ne bude.

Rezultat je bio prema planovima, moja igra takođe, tako da sam imao i vremena za izlaske, bolje reči upoznavanje sa tamošnjim životom uz veliku pomoć mojih saigrača i prijatelja koje sam stekao, pa slobodno mogu reči za ceo zivot.

Veliki grad, sa 10 miliona stanovnika, prepun uvek ljubaznih ljudi, sa pijacom najvećom u Africi (na kojoj da i ne zeliš da kupis nešto-moraćeš); raznorazni običaji koje srećem prvi put, prelepe crnokose devojke, odlazak na večere sa domaćom hranom, nezaobilazni Kus-kus, nargile, 15-o časovni put kroz pustinju na utakmicu, kašnjenje na avion prilikom odlaska na utakmicu, žurke sa Senegalcima, taksisti spremni da se bore da bi dobili dinar iliti "dirham više", Ramazan kada je sve zatvoreno mesec dana (bio sam baš gladan) :D, izleti u Marakeš i Agadrir dva najlepša grada u Maroku i još mnogooo toga predstavljaju lepšu i nezaboravnu stranu ovog lepog iskustva .

Međutim da ne pomislite da je sve to jedna bajka, dovoljno je da odigrate dve, tri utakmice lošije, da tim izgubi, na to se doda nostalgija i veliki pritisak od strane ljudi koji znaju biti i neljubazni tada i plata koja kasni (da ne bih bio nekorektan, uglavnom je sve sa te strane bilo u redu), pa moram napomenuti i ne baš veliku stručnost trenera, onda bajka prestaje da bude bajka... Ali sve je to sastavni deo ovog posla kojim se bavimo.

Moram takođe da dodam da je kompleks u kome smo trenirali bio opremljen sa najsavremenijim opremom, bazenima, teretanom, košarkaškom salom, što je stvarno retko videti i kod nas... Ali tu sam imao sreće jer je to samo jedan od klubova tamo koji imaju takve uslove.

Nešto što je mozda veoma zanimljivo marokanci teže za najsavremenijim tehničkim stvarima, bitno im je da je sala uređena, da su u teretani najsavremenije sprave, a možda i najbitniju stvar sam trening zapostavljaju (izuzev petka, kada pritisak skace na 300 jer im je utakmica u subotu, tako da slučajan prolaznik ukoliko bi se našao petkom tu, pomislio bi da je to jedan ozbiljan sistem).

Međutim već nakon te utakmice, narednih četiri, pet dana kao da svi zaborave na toliko voljenu košarku (ali samo petkom i subotom), i onda vam ostaje da sami napravite raspored za tih par dana...

Ukoliko ste ambiciozni i želite napredovati, sala vam je otvorena 24 časa dnevno, teretana takođe, ali sami sve morate da isplanirate (tako je bilo u mojoj ekipi, ali prema pričama koje sam čuo i u većini drugih).

Ukoliko ipak niste preterano rasploženi da trenirate ozbiljno, (a verujete da možete te famozne subote igrati dobro u kontinuitetu), onda možete da se prepustite raznoraznim čarima ove nadsve lepe zemlje.

Tako se sve vrti u krug i polako dođe i kraj sezone.

Rezultati na kraju sezone su bili prema planovima, zadovoljan sezonom i ostvarenim u ovoj divnoj zemlji vratio sam se kući sa prelepim iskustvima, spreman za novu avanturu nadam se u -pola lepu kao ovu 11 meseci dugu...

Nadam se da će od ovog teksta bar neko imati malo koristi.

Veliki pozdrav

Nikola Kuga

Nikola Kuga Pozdrav svima, moje ime je Nikola Kuga i u svojoj karijeri sam igrao u Srbiji, Sloveniji, Kipru, Makedoniji, Maroku, Islandu i na Maldivima... U blogu ću pisati o interesantnim detaljima sa putovanja.

Ukoliko želite da ostavite komentar, potrebno je da se prethodno registrujete na sajtu putem opcije "Registracija" koja se nalazi pri vrhu sajta.